teodora Cilj i suština ovog teksta neće biti fokusirani na sam fakultet i italijanski jezik koji sam izabrala kao svoj životni poziv, na njegove vrline i mane, već zapravo na važnost praćenja sopstvenih unutrašnjih impulsa i aspiracija u bilo kom aspektu života.
Svi moji dosadašnji životni izbori bili su vođeni ljubavlju i strašću, a posebno kada se radi o odabiru zanimanja koje će biti moja glavna karijerna preokupacija. Ljubav i naklonost ka stranim jezicima, želja da naučim što više o kulturi jednog naroda, o njihovom mentalitetu, načinu i stilu života, o njihovom istorijskom, književnom i kulturnom nasleđu, bili su za mene sasvim dovoljan i razuman razlog da te 2015. godine upišem Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i odaberem italijanski jezik kao glavni jezik studiranja.
Možda će se neko zapitati da li sam italijanski učila u prethodnom školovanju. Ne, nisam, jer u osnovnoj i srednjoj školi koje sam pohađala nije bio među izborom, ali je, uprkos tome, postojala naklonost i želja da zakoračim u neki novi svet „od nule“, koji sam prethodno samo zagrebala slušajući njihovu muziku, gledajući filmove i serije, čitajući o nekim zanimljivostima vezanim za kulturu samog naroda i slično. Dakle, postojala je strast, zaintrigiranost, želja i „nemala“ vera u sebe da nešto, za mene donekle nepoznato i misteriozno, može biti moj pravi životni poziv.
Zašto sve ovo pišem?
Zato što smatram da je pri odabiru zanimanja od krucijalne važnosti ljubav i naklonost prema istom. Ne samo da nam to povećava mogućnost da ćemo školovanje, koje zahteva veliku posvećenost i istrajnost, završiti uspešno, sa neupitnim znanjem koje smo stekli i koje nam niko ne može dovesti u pitanje, već i da sa ushićenjem i radošću možemo da zamislimo sebe kako se time bavimo čitav svoj život.
I sada, po završetku osnovnih studija i mastera koji je pri kraju, mogu da kažem da je moj izbor formalnog obrazovanja bio ispravan. Izbor zbog koga se ne kajem, jer me je naučio, uprkos različitim izazovima, pa i manama, mnogim vrednostima zahvaljujući mom pristupu i pogledu na sve ono što mi se kroz školovanje dešavalo. Pa čak i da sutra nekad svoju karijeru budem želela da preusmerim na nešto što nije usko povezano sa tim, ono što me je formalno obrazovanje naučilo nosiću uvek sa sobom i biće mi korisno čime god se u životu bavila.
Da li mi je bila bitna perspektiva samog jezika koji sam izabrala? Ne, jer ja sebe ne bih mogla da zamislim da radim i učim nešto što mi se ne dopada samo zbog perspektive jezika u poslovnom svetu. Mogu samo da zamislim koliko nezadovoljstva i potencijalne frustracije bi to donelo u moj život.
Da li je postojala ljubav prema odabranoj struci? Da, i to je ono što me je tokom studiranja održalo i motivisalo u onim zahtevnim i izazovnim trenucima, baš onda kada smo prezasićeni informacijama i nemamo volje i entuzijazma da nešto dovršimo.
Započinjanje bloga
Čovek nije samo svoje zanimanje. On je još mnogo toga pored svog formalnog obrazovanja. Potaknuta takvim stavom, nedavno sam odlučila da pokrenem blog koji nije usko vezan za struku za koju sam se školovala i na taj način pružim šansu svojim drugim talentima koje su me pratili kroz život i koji su vrištali da se ispolje već neko vreme.
Znate onaj osećaj kada ne prođe dan, a da ne pomislite ne neku svoju strast? E, upravo takvi trenuci su za mene bili alarm da treba učinim nešto po tom pitanju i svoje snove polako ali sigurno pretvorim u realnost. Ljudi koji me poznaju odmalena, znaju da sam strastvena zaljubljenica u modu, putovanja i život sam po sebi i to delimično dugujem svojoj majci koja me je odmalena usmerila ka modi. Pored pravih životnih vrednosti, sa njom sam do sada stvorila bezbroj modnih kreacija (najviše unikatnih haljina), od same ideje ispoljene kroz crtež na papiru, pa do same realizacije. Moda je za mene bila oduvek jedan od načina da iskažem ko sam, a da zapravo ne moram ni da progovorim. Moćnog li alata, zar ne?
Blog i instagram platforma
Moj blog i instagram platforma su za mene idealan medij kroz koje ispoljavam svoju kreativnost i izvor su inspiracije za, za sada malenu ali jaku zajednicu ljudi koji je pronalaze u raznim fashion, beauty i lifestyle temama koje svakodnevno nesebično delim. Na ovim platformama često ističem važnost autentičnosti i ličnog izraza. U poslednje vreme, težnja za takvim vrednostima je postala gotovo trend u svetu, pa tako nije izuzetak ni naša sredina i društvo u kojem živimo. Mnogi težimo „biti drugačiji“, da li u svom ličnom izrazu koji ostavljamo kroz način oblačenja, da li karakterno, kroz različite stavove prema određenoj temi ili u nekom drugom aspektu života koji je nama veoma bitan.
Šta je moj cilj?
Moj cilj je da ljudi, prateći moj rad, osveste važnost jedinstvenosti na pravi način i da im moji tekstovi posluže kao inspiracija da se pokrenu i hrabro krenu ka svojim snovima. Svako od nas je poseban i ima nekakav talenat, ali nam on ne znači ništa ako ne nađemo način da ga ispoljimo. Nisam oduvek bila sigurna da li ću imati dovoljno samopouzdanja i hrabrosti da pokrenem nešto što u današnje vreme za sobom povlači različite reakcije, ali sam prethodnih godina radila na sebi kako bih se oslobodila svih stega, jer sam shvatila da je život kakav želim da vodim važniji od mišljenja drugih. Zato je moj savet drugima da, ako imaju nekakvu ambiciju, da se ne boje bilo čega, da veruju u sebe i da svoje snove, koji su do sada možda bili samo deo mašte, pretvore u jasne i konkretne ciljeve.
Duboko verujem da ni naše formalno obrazovanje sa jedne strane, a ni naše ambicije i talenti sa druge, ne moraju na bilo kakav način da ispaštaju ako se obema stranama posvetimo sa dovoljno žara i entuzijazma. Samo verujte u sebe, radite vredno, a tada? Tada se dešavaju čuda.
S ljubavlju, Teodora.
